-"...i pak san bija u Monfalconu, poslije i pa san bija po Italiji, 2 godine san radija..pa kad san vidija da ne puštu ženu, ja san se vratija. San reka:“Ja ženu ne puštin“. Kako san poša bez pašoša i san doša bez pašoša. I san doša..ja san..nisan nikom ništa reka, ja sam se uhvatija uvečer san preko (??) poša i via, za Pulu. Dođe tamo policija: „Vi? Dokumenti?“ „Ja niman ništa“, san reka. Ne ne, san ima jedan..ja san poša prije na konzolo, u Trst, sad se sjećan. Su mi niki dokumenat dali da ja mogu liberamente poj u Jugoslaviju da meni neće..ja san prije pita da eli će me u zatvor. „Neće, morat ćete poj na ispitivanje, simo i tamo, ali u zatvor vas neće, pošto vi niste ništa napravija, duga niste ostavija u Puli, nikakovega, i vi ste slobodan. Vas neće.“ (...) Ja san pita ljude, neke Slovence, je bilo još.. povratnika..pa san pita. „Slušaj“, jedan mi je reka, „otkad nisi vidija familiju?“ „Ma dvije godine već.“ „Vi idete u zatvor“, je reka, „u Ljubljanu, onda je bolje da vi idete familiju prije viti u Pulu, inače je ne vidite vi“. Ni ni reka, „a dobro..ti vlak, će doj brzo?“ Nisan ni finija reći, šviče vlak, je došla tamo u Divači. Ja pravo na vlak, bez dokumenti, bez šoldi, bez ništa, drito ra..za Pulu. I doša san u Pulu, u jutro rano. Iiii... tako. Ništa, kad san doša..
- (treća osoba): U 6 ur si doša.
- ..vi ste spavali još, ona je bila bolesna, i je bija tata, mama živi njihovi, danas su mrtvi svi oni, i sestra je mrtva, svi tri su umrli. I onda došla je policija poslije me iskati, pošto..policioti su vodili moje dokumente, a čovjeka nema. Kamo je iša? I onda su vidili, tamo piše odakle san i sve te stvari i oni su me došli tražiti na Valkane. Kod vas. I došli: „Je tu Vale Stanislav?“ „Da“, je doša moj (šogor??), jer reka „da, tu je“. „Dajte mi ga“, je reka, „vamo“. „Dojdite vamo. Hote hote naprid.“ I ništa. „Dobro jutro, dobar dan, da, ja san taj. Bija san gladan, bija san umoran, i ljudi su mi rekli da ja neću familiju viti“, san reka, „i ja san pravo doša u Pulu. A ne radi ničesa drugega. Oprostite“, san reka, „sad vi radite šta....ali ja, ko i triba, ja ću sve napraviti, samo ja san familiju doša viti“. I onda..“dobro, vi se spremite, i idete samnom na stanicu“. „No, to nikako“, san reka, „sada. Pošto ja san tek doša, ja treba da se odmorin, da jeden i pa ću doći“. „Ne ne, morate!“ Onda pitaju tatu od tebe, to...da...“garantirate i vi da će on doći na stanicu, pa moramo za Ljubljanu“, su rekli. „Ja ću doj sa njin“, je reka njezin tata. I tako je bilo, oni su pošli ća, i uvečer san ja...
- (treća osoba): u 8 ur si se diga..
-...poša kja i pravo u Ljubljanu. Tamo san bija jeno sedmicu dana...
-(treća osoba): ma neee, tri-četiri dana...
- ...tri-četiri dana, na ispitivanje, ovo..prv..prvu noć san napravija u zatvoru. Svako toliko bi došli: „Šta spavaš?“ „Ne“, san reka, „se igran“. Hahaha..ovo-ono cilu noć, ovo-ono i san bija u zatvoru. (...) I tamo san bija tri-četiri dana, i onda su vidli, su se informirali da ja slabega nisan napravija, a u Puli san ima najveće prijatelje, Bepo Škuflić šta je bija mesar, on je umra i on, toliki su umrli šta su prijatelji..i on je garantira, on je bija u Partiji, on je garantira za mene, pošto mi smo veliki kumovi i prijatelji. Boga, brigadir Pliško, šta je umra, on je bija komandir milicije u Puli, najveći prijatelj mi je bija, pošto nisan nikad napravija ja strađe..i Vareško, oni su bili...komandiri. I ništa, to je...vidili da ja san bija dobar čovjek, da nisan napravija nikad ništa..(???) ja san platija, sve podmirija moj dug, ja san poša čist kja. Da me ne išću poslije."
