Jakov Rojnić

„Međutim sve do kapitulacije Italije nisu bile neke jače, veće organizacije...bio je samo jedan slučaj gdje se jedna akcija provela piljenja stupova telefonske žice, takvi su bili pozatvarani na ne znam koliko,...ali većih pritisaka nije bilo. Ali kad je Italija kapitulirala, onda je to bilo nešto što se ne može opisati. Veselje, sreća. Mlado i staro je se pokrenulo, izašlo iz kuće, veselili se, častili se...I onda je bio pokret. „Idemo oslobodit Barban, idemo oslobodit Savičentu, idemo oslobodit sve, ma sve..Masa jedna je išla nenaoružana..nismo imali nikakvo..Tako da je to bilo nešto neviđeno. Ja sam tada radio na istraživanju boksita, s onim (?), to su bili dva – tri metra dugački štap, smo bušili zemlju i pronalazili..I sjećam se kad smo saznali za kapitulaciju, svo to oruđe, to ča smo imali taj alat sve smo bacili tamo i pobjegli kući, nismo tražili plaću, ni ništa samo da idemo u borbu da se angažiramo itd. I onda vrlo brzo su bili karabinjeri razoružani, koji su bili u Barbanu, i ti narod je preuzeo vlast. Onda su se stari ljudi međusobno angažirali i odmah formirali organe koji su im bili potrebni da funkcioniraju. Tada, ja mislim, nije bilo, ili je bilo vrlo malo, ili gotovo nije bilo nikoga tko je izvana bio došao, iz Hrvatske koji bi izvana neku organizaciju uspostavio. Sami su ljudi uspostavili svoju organizaciju kako su najbolje mogli i znali.“

„A Rovinju smo onda hvatali prebjegle Njemce. Njemci su prodovima pokušavali (ići) proći pa nisu uspijevali i onda su..Jednom prilikom sa jednom barkom sa jednim brodićon na jedan otok se nasukali, barku su pustili, a oni su morem otplivali natrag..I tu smo ih hvatali. Dobili smo jedan zadatak da jednon barkon, jedrilicom idemo na taj otok i da pohvatamo te, ako je netko na otoku. Između Rovinja i te..tog otoka, ne sjećam se kako se zove, naišli smo na jednu, ja mislim da je bio torpedni čamac. Mali torpedni čamac tktktktkt je bio u motu, je funkcionirao. A tamo dalje od toga motora toga čamca je bio Njemac vjerojatno je imao na sebi, mislim da je mrtav, imao na sebi onu za spas kako se zove?“ „Ovaj..prsluk.“ „Prsluk, za plivanje.“ „Da, da, da.“ „Da ga drži na moru. I netko: „Daj uzmi mu!“ Tamo su ribari počeli vikat da se taj brod, taj brodić koji je tu plivao..da ga privučemo za barku. A netko je bio među njima valjda..ovaj..pametniji pa je reka: „Čuvajte, to može biti minirano.“ To je vjerojatno neki torpedni čamac. Samo jedan mornar je moga biti unutra. I mi smo pustili to i išli dalje, a nakon nekoliko vremena, to je bilo blizu obale, došao valjda taj...(čamac) čamac do obale i tu je eksplodirao. Da smo ga odlučili uzeti bi nas bilo rasulo u zrak.“